Više od igre

25 Oct

Max Q

Leka Bankrot

Ne volim fudbal izuzev engleske lige koju s vremena na vreme pratih, ali i to je već davno prošlo vreme. Što se domaćeg tiče, nikada mi nije predstavljao nikakvu draž i samo sam jednom bio na utakmici; Radnički – Partizan. Pa i tada, kao navijač Partizana sam bio sa navijačima Radničkog, na „njihovoj“ tribini, i moje se navijanje svodilo na cinično podbadanje mojih drugara „Meraklija“ što su oni jednako uzvraćali, svi zajedno se cerekajući poput likova iz Ćopićevih romana. Netrpeljivost ka domaćem fudbalu je naročito počela otkad je, postojanju istog, jedina svrha finansiranje paravojnih klero-fašističkih organizacija, koje neki, iz meni potpuno neobjašnjivih razloga i dalje zovu navijači.

Iako veoma nameran da zaboravim, iz potisnutih sećanja mi se u frejmovima – kao izgubljeni delovi slagalice, vratilo sećanje na 12. 03. ’90-te. Mima, Ljusi i danas već odavno pokojni Braca „Tajson“, u vidno pijanom stanju ali sa osmehom od $1.000.000 mi prilaze…

View original post 337 more words

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: