Arhiva | oktobar, 2019

Dimitar Anakiev: MISTERIJA RASPADA JUGOSLAVIJE

29 okt

radio gornji grad

Fotografija. Ivan Posavec

MISTERIJA RASPADA JUGOSLAVIJE
Tomi Markoviću
Bejaše to kao u nekom Holivudskom filmu
jedan policajac „dobar“, drugi policajac „loš“
jedan nudi cigaru (i odmah je pripaljuje), sipa kafu,
(uz pitatanje „sa ili bez šećera“?), poštuje rodnu
ravnopravnost i LGTB, a bogami i izbeglice voli
i odmah ih u košulje oblači,
drugi šamare udara jake kao Srebrenica
već je šakom prosuo barem 8372 zdravih zuba
(one sa plombama i okrnjene niko nije prebrojao)
i sve ih pažljivo prikupio u ogrlicu da se iz daleka vide
i to sve, naravno, odmah uočiše brojni novinari
počeše da hvale ovog policajca što kafu
sipa i cigaru nudi a ovog što šamara
i prosipa zube i od njih ogrlice pravi
ocrniše pošteno (ko bi voleo ovoga što bije?)
A tu se nađe neki pisac, kažu iz Austrije,
gledaše sve pažljivo kao što dobri pisci rade
i odmah napisa knjigu koju nazva

View original post 207 more words

Stefan Simić: Sve je manje devojaka, levičarki na ovim prostorima

28 okt

radio gornji grad

Sve je manje devojaka, levičarki na ovim prostorima

Sve je manje devojaka, levičarki, na ovim prostorima
A fale kao malo šta na svetu
Kada kažem levičarki mislim na one borbene, društvene svesne, koje vatreno brane ideju slobode
Koje žive za promenu sistema a ne sanjaju kako da se u njega što bolje uvale
Koje žele da žive u slobodnom svetu a ne da se prilagođavaju kapitalističkim lažima

Devojke u kojima gori vatra istine a ne one koje misle samo na sebe već i na svet, druge
Koje su i lucidne a i prkosne
Koje su i hrabre a i pravedne
Ne želeći da pristaju na malograđanske laži i da ih oblikuje tržište

Sreo sam ih tako malo, i to na momente, tek bi to bljesnulo u njima

Ništa ne razori ženu kao konformizam, malograđanština, lažno samozadovoljstvo, bez angažmana u društvu, bez borbe za nešto veće
Žena tada postane pasivna, isuviše…

View original post 379 more words

Oslobođenje Beograda 20. listopad 1944.

21 okt

Oskar Davičo: Hana

12 okt

radio gornji grad

soviet visualsHana

1.

Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca,
zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,
kćer tužnoga trgovca, Evreja udovca
kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu.

Probudila me ko šumu blistavi kreket raketa
i sad sam slep za vas, zrikavi šatrovci.
Ljubav je tako sama i tako puna sveta.
Ljubav je svetionik i spaseni pomorci.

Od nje mi gore oči – žarulje sred rulje,
od nje zru more i mreže, ribe i ribolovci,
konopcem vodopada pužu se s njom jegulje
i cvrkuću zlikovci kao vrapci i osnovci.

O šta sve nisam snio i šta sve nisam bio
sa ćoravim Ćorom u društvu Bogoslovca.
I ono što nisam pio, što nisam sam razbio,
plaćao sam od svoga detinjastog novca.

No sad volim, i kad volim, volim od neba do ruke
s kojom mi ljubav s dna mora izvlači brodolomce
i nadima strojeve, oživljuje sanduke
i kida rešetke da…

View original post 304 more words

Žarko Jovanovski: SVI MOJI PRIJATELJI

5 okt

radio gornji grad

SVI MOJI PRIJATELJI

Nena je crnčila po 12 sati dnevno,
kao pomoćno osoblje u nekom usranom portugalskom restoranu
već više od pet godina,
pošalje koji put mail prepun gorčine
Toni je, kad sam s njim zadnji put razgovarao,
radio kao izbacivač u sentpeterburškom Duma Bar klubu;
kako je tamo završio,
nije jasno
Dajana je neko vrijeme obavljala poslove garderobjerke u istom klubu,
njen novi tatoo izražava pobunu,
gdje je sada,
samo svemir zna
Pavle je radio kao čistač u njemačkom hotelu Five Reasons,
bar toliko znam, dok mu proljeće nije pomelo svaki vidljivi trag
Zena je dugo radila na naplatnim kućicama talijanskih autocesta,
ta nikako da se naspava,
vrag joj vječito viri iz očiju na Facebook postovima
Oleg je najćešće bio drogiran na trgovima Amsterdama,
volio sam slušati njegove političke komentare po zagrebačkim birtijama, devedesetih
nije bio loš momak,
bog neka mu je na pomoći
Kruno je maštao da će…

View original post 229 more words

Stefan Simić: Bekim Fehmiu – Na strani čovjeka

3 okt

radio gornji grad

Jedna od najboljih poveznica raznih kultura objedinjenih na ovim prostorima je Bekim Fehmiu,i naravno, njegov sin Uliks
Bekim je pomirio u sebi predrasude i različitosti, i došao da studira u Beograd, prvo upisao fakultet dramskih umetnosti pa tek onda učio jezik, usput

Kada su krenuli nemiri devedesetih prestao je da glumi, povukao se, na vrhuncu
Zaćutao, pisao, slikao
I čovek koji je toliko toga imao da kaže utihnuo u tišini, iz protesta, pobune, želje da sve to stane i prestane

Osetio je kao niko drugi šta se sve sprema…

Malo je glumaca koji su imali takvu snagu da iako sam ga gledao malo to mi je ostalo trajno urezano

Bekim je napisao dve predivne autobiografske knjige
I niko nam kao on nije bolje predstavio albansku kulturu, njegovo prizrensko odrastanje, mnoge muslimanske običaje, brižnost, ljubav

Toplo, iskreno, ljudski, da me godinama već drže te njegove knjige

Nije mogao da igra dok…

View original post 363 more words

%d bloggers like this: